Градски женски хор Барили основан је 1992. године при Центру за културу Пожаревац. Добио је име по чувеној српско-италијанској породици, чији је најистакнутији члан пожаревљанка Милена Павловић-Барили (1909-1945) знаменито име сликарског надреализма Србије и Европе између два светска рата.
Седиште Хора је у здању Окружног начелства, у инспиративном простору Свечане сале Скупштине града Пожаревца, под чијим окриљем хор Барили од 1997. године делује као Установа културе, која је оствареним резултатима на домаћој и међународној хорској сцени изградила висок реноме у свом граду, Републици Србији – и шире. Од самог оснивања на челу Хора се налази мр Каталин Тасић у улози уметничког директора и диригента. Негујући највише уметничке стандарде Хор изводи уметничку литературу у распону од средњег века до истакнутих домаћих и иностраних савременика. Хор наступа за потребе и у организацији Скупштине града Пожаревца на најзначајнијим манифестацијама у граду и у Браничевском управном округу, као и приликом посета значајних личности и делегација граду Пожаревцу – из политичког, јавног и културног живота. Хор Барили негује дугогодишњу културну сарадњу са страним дипломатским представништвима пријатељских земаља, учествујући у заједничким културним пројектима, Недељама културе, као и наступима поводом обележавања националних празника: Јапана, Републике Француске, Руске Федерације, Мађарске, Републике Индонезије, Републике Ирак, Републике Кореје, Краљевине Мароко, Републике Аустрије, Народне Демократске Републике Алжир, Уније Мјанмар, Арапске Републике Eгипат и Уједињених Арапских Емирата.
Остварена је сарадња са афирмисаним оркестрима – Београдска филхармонија, Гудачи Св. Ђорђа из Београда, Београдски дувачки квинтет Les bacchanales, гудачки оркестар Horreum Margi из Ћуприје, камерни оркестар Симфонијета из Београда, оркестар Омара Башира, оркестар андалушке музике Les Beaux Arts из Алжира – и са врсним диригентима -Даринка Матић Маровић, Војислав Илић, Златан Вауда, Слободан Бурсаћ, Александар С.Вујић (Србија), Урош Лајовиц (Словенија), Герхард Трак (Аустрија), Мацушита Ко, Такаши Накамура (Јапан), Иштван Паркаи, Жолт Хамар, Тамаш Бубно, Золтан Сабо, (Мађарска), Сотирис Алевизос (Грчка). Хор је, такође сарађивао са Mешовитим хором Централне Будимпештанске општине, мушким хором Св.Ефрем из Будимпеште, женским хором Анђелика из Токија, са престижним клавирским дуом Снежана Николајевић – Весна Кршић и истакнутим солистима – Александра Ивановић – мецосопран, Драгослав Павле Аксентијевић – тенор, Оливера Ђурђевић – клавир, Милица Секулић – клавир, Предраг Ивановић – хорна, Борис Буњац, Срђан Палачковић – удараљке, Мисаки Като – клавир, Мотоко Коизуми – клавир, Саћико Китагава – флаута, Ецуко Цунозаки – виолина, Биљана Радосављевић – клавир, оргуље, Соња Лончар – клавир, Тијана Ђуричић – сопран, Предраг Милановић – баритон, Марко Калајановић – баритон, Омар Башир – арапска лаута…
Са великим пијететом Хор је извео и низ композиција које су му посветили истакнути аутори Дејан Деспић, Александар С. Вујић, Димитрије Големовић, Милорад Маринковић, Драгољуб Шарковић, Душан Оморац (Србија), Мацушита Ко, Такаши Накамура (Jапан).
Хор је наступао на престижним манифестацијама (БЕМУС, Мокрањчеви дани у Неготину, Будва – град театар, Летња духовна академија у манастиру Студеница, Дани српског духовног преображења у манастиру Манасија, Вуков сабор, Бањалучки хорски сусрети, Хорови међу фрескама, Дани српске културе у Паризу, Дани Срба у Трсту, Дани српске културе у Темишвару, Фестивал камерне музике Тисин цвет у Новом Кнежевцу, Дани српске културе у Бечу, Дучићеве вечери поезије у Требињу, Недеља ирачке културе у Србији и концертним просторима – Коларчева Задужбина, Галерија САНУ, Атријум Народног музеја у Београду, Народно Позориште у Београду, Центар Сава у Београду, Синагога у Новом Саду, црква Св.Игнација и Palazzo della Cancelleria у Риму, сала Опере и Катедрала Saint Gatien у Туру, Храм Св. Саве у Београду, Камерна опера Мадленијанум, Свечана сала Скупштине града Београда, Народна Скупштина Републике Србије, Палата Србија у Београду, Центар лепих уметности Гварнеријус у Београду, Велика Златна сала бечког Музикферајна, црква Св. Петра у Бечу, Базилика Св.Стефана и концертна сала Вигадо у Будимпешти, Андрићев институт у Андрићграду, сала Темишварске филхармоније, црква Св.Саве у Паризу, црква Св.Спиридона у Трсту, црква Св.Матеје у Будимпешти…
Остварена су висока признања на врхунским међународним хорским конкурсима међу којима се издвајају: Трећа награда жирија на Међународном мајском хорском конкурсу Професор Георги Димитров у Варни 1995. године, Златна медаља међународног хорског такмичења Оrlando di Lasso у Риму 1998. године, Друга награда жирија међународног хорског конкурса у Будимпешти 2003. године, по две Сребрне медаље на Првој хорској олимпијади у Линцу 2000. и на 5. Светским хорским играма у Грацу, 2008. године. Као својеврсни амбасадор српске културе Хор је гостовао у Француској, Аустрији, Италији, Мађарској, Словачкој, Румунији, Бугарској , Републици Српској и Грчкој.
По својим дометима хор Барили је један од најзначајнијих српских музичких колектива, кроз који је прошло око пет стотина певача, који својим репертоаром и својом преданошћу остварује изузетан спрег уметничких напора и остварења и који на највишем уметничком нивоу представља Србију на међународној сцени.